Štitna žlezda

Štitna žlezda

Štitna žlezda

Sve češći zdravstveni problemi sa kojima se pacijenti obraćaju lekaru jesu neka od oboljenja štitne žlezde. Statistike su pokazale da žene čak osam puta češće zatraže pomoć stručnjaka od muškaraca. Reč je o najmanjoj žlezdi sa unutrašnjim lučenjem, ali je najvažnija za normalno funkcionisanje organizma. Zbog toga je bitno svaku promenu dijagnostikovati na vreme kako bi lečenje bilo što uspešnije. Ovaj mali organ luči dva važna hormona neophodna za normalno funkcionisanje i razvoj ljudskog organizma, a to su tiroksin (T4) i trijo­dtironin (T3). Za njihovu sintezu u organizmu neophodan je jod koji se unosi ishranom. Ova dva hormona utiču na rast i razvoj organizma, kretanje, spavanje, kardiovaskularni sistem, mozak, probavu, ali i rad ostalih žlezda, tako da je normalan nivo hormona štitne žlezde jedan od ključnih preduslova za normalno funkcionisanje organizma u celini. 

Najčešći poremećaji

Poremećaji lučenja štitne žlezde se ispoljavaju kao višak ili manjak hormona. Dešava se da dolazi i do promena veličine štitne žlezde, gde je lučenje hormona normalno, ali se javljaju čvorići (nodusi) na vratu u predelu gde je smeštena štitasta žlezda.

Hipotireoza je najčešći por­emećaj rada ove žlezde, koji na­staje kada žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Na­j- češći uz­rok primarne hipotireoze je­ste hronični autoimuni tireoiditis – Hašimoto tireoiditis. On nastaje kao posledica autoimunog procesa gde organizam stvara antitela koja dovode do oštećenja ili uništenja ćelija žlezde, što za posledicu ima smanjenje produkcije hormona.

Kod hipertireoze štitasta žlezda proizvodi više hormona, a najčešći uzrok tome je bolest poznata kao Bazedovljeva bolest. To je takođe autoimuna bolest, najčešće se javlja kod odraslih žena između 30 i 50 godina, gde antitela deluju na ćelije štitaste žlezde stimulišući ih da prekomerno proizvode hormone.

Još jedna veoma česta promena na štitnjači su čvorići, najčešće dobroćudne izrasline koje ne zahtevaju obavezno lečenje. Različiti su uzroci koji dovode do ove pojave, a najčešći su nedovoljan unos joda, pojedini lekovi, stres, pušenje, infekcije…

Dijagnoza

Prvi korak je laboratorijsko utvrđivanje nivoa hormona koji će pokazati da li je rad žlezde normalan. Zatim se rade ultrazvučni pregledi štitaste žlezde, kojim se meri veličina, volumen i struktura i utvrđuje sa da li postoje čvorovi. Sve ovo se može uraditi u Kući Zdravlja. Rezultati analiza gotovi su istog dana.